BIOLOŠKO VEŠTAČENJE - SADAŠNJI TRENUTAK I PERSPEKTIVA

Dragan Obradović,
sudija Okružnog suda u Valjevu

 UVOD

Pre samo četiri godine biološko veštačenje metodom DNK otiska je bilo skoro nepoznata vrsta veštačenja kod nas.1) O značaju ove vrste veštačenja, kao i mogućnostima da se na osnovu rezultata takvog veštačenja razreše najteža krivična dela, utvrdi - isključi očinstvo nekog lica, određena saznanja imao je veoma mali broj ljudi iz naše stručne javnosti2). Poseban značaj ova vrsta veštačenja dobija ratifikacijom Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i prijemom naše zemlje u Savet Evrope  s obzirom da je veštačenje biološkog materijala, koji se pronalazi na licu mesta posle izvršenja krivičnog dela, i uzima od pojedinih osoba u različitim fazama krivičnog postupka ili u postupku utvrđivanja - osporavanja očinstva u posrednoj, ali i veoma značajnoj vezi sa  ostvarivanjem ljudskih prava. U korelaciji sa osnovnim ljudskim pravima i slobodama postavljaju se brojna pitanja u pogledu što potpunijeg regulisanja materije biološkog veštačenja, kao npr. domet ograničenja osnovnih ljudskih prava i sloboda sa aspekta povrede prava na privatnost, zbog zahteva da se od pojedinih lica u određenim sudskim postupcima uzme određeni biološki materijal radi upoređenja i identifikacije osobe koja je vlasnik određenog traga, tu su takođe i pitanja postojanja baze podataka, zaštite genetičke privatnosti i drugo.

U  ovom radu pokušali smo da damo određene odgovore u pogledu značaja i primene biološkog veštačenja u sudskim i nekim drugim postupcima kod nas, a naročito da ukažemo na perspektivu ove vrste veštačenja i potrebu što detaljnijeg regulisanja pomenute oblasti kroz različite zakonske tekstove.

PRIMENA METODA DNK OTISKA

Uvođenje biološkog veštačenja DNK otiska pruža fascinantne mogućnosti za otkrivanje nepoznatih izvršilaca krivičnih dela uz istovremeno nesporno eliminisanje pojedinih osumnjičenih kao izvršilaca krivičnih dela. Sem upotrebe u krivičnom postupku ova metoda sve više se koristi i u paternitetskim sporovima utvrđivanja očinstva i materinstva, kao i prilikom utvrđivanja identiteta nestalih lica u toku sudsko-medicinskog veštačenja, a  takođe i u oblasti od interesa za službe bezbednosti.

Slučaj Kolina Pičvorka je prvo veštačenje metodom DNK otiska u svetu, a uz pomoć ovog veštačenja rasvetljeno je ubistvo i silovanje dve devojke. Povodom ovog slučaja prvi put je sud u jednoj zemlji - Velikoj Britaniji, razmatrao pitanje dopuštenosti i dokazne vrednosti metode DNK otiska i u konkretnom slučaju ocenio da se ova metoda identifikacije osoba može prihvati i da su njeni rezultati pouzdani. Iste - 1987. godine, ubrzo po opisanom slučaju u Americi je rezultat DNK otiska sud prihvatio kao osnov za osuđujuću presudu. U periodu do 1990. god. američki sudovi u svih 50 država upotrebili su rezultat DNK analize u preko 2000 slučajeva. U izveštaju Komiteta za primenu DNK metode u kriminalistici Američke akademije nauka iz 1992. god. jasno se ističe da je to pouzdan metod identifikacije osoba, i da je njegova upotreba u dokazne svrhe sasvim opravdana. Ovo u potpunosti potvrđuje podatak da je osam lica osuđenih na smrtnu kaznu posle DNK testa koji ih je suštinski oslobodio krivice, pušteno iz američkih zatvora.  Pokretanje slučaja Felker - slučaj pogubljenog čoveka čija se nevinost naknadno dokazuje putem biološkog veštačenja iznova je pokrenulo pitanje obaveznosti DNK veštačenja u slučajevima u kojima se izriče smrtna kazna u Americi (“Glas javnosti”, 29.8.2000).

NAŠA SAZNANJA O METODI DNK OTISKA

U našoj zemlji u najširoj pravničkoj javnosti suštinski postoje dva perioda u pogledu saznanja o metodi DNK otiska.

Prvi period je od 1997. god. kada su u Centru za primenu i razvoj PCR na Biološkom fakultetu u Beogradu kao referentnoj ustanovi te vrste započela prva veštačenja u krivičnim i paternitetskim postupcima, pa do 30.6.2000. god.

Do tog datuma u Centru za primenu i razvoj PCR Biološkog fakulteta u Beogradu kao referentnoj Ustanovi u našoj zemlji, bilo je urađeno 26 analiza u konkretnim predmetima, a jedna analiza je bila urađena u cilju identifikacije žrtava tokom NATO bombardovanja 1999. godine 1-2).

U krivičnim postupcima, analiza DNK otiska u tom prvom periodu vršena je kod četiri grupe krivičnih dela - ubistvo (najčešće -10 + 6), silovanje - (5), težaki slučaj razbojništva i razbojničke krađe (6) i zbog krivičnog dela - teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja (2). Broj krivičnih dela je veći od broja izvršenih analiza, jer su veći broj okrivljenih izvršili veći broj teških krivičnih dela za koje im se jedinstveno sudilo.

U to vreme pored pomenute ustanove DNK analize rađene su u još dve ustanove - ZSM Institut medicinskih službi KC Novi Sad i Institut bezbednosti u Beogradu, čije veštake su obučili molekularni biolozi iz Centra za primenu i razvoj PCR.

Problem pomenute dve ustanove u to vreme bio je što su veštačenje vršili sa tzv. “varijabilnim lokusima”  za razliku od Centra koji je u svojoj laboratoriji za DNK analize standarno primenjivao analize 13 tzv. “hipervarijabilni lokus” koji su u skladu sa preporukom EDNAP grupe (Evropske komisije za DNK profilisanje) na bazi analize DNK otiska 12 hipervarijabilnih gena a suštinski koristio sistem od 13 genskih lokusa koji se poklapa sa KODIS - bazom podataka osuđenih prestupnika u SAD.

U prvoj polovini 2000-te godine tadašnji Zakon o krivičnom postupku nije predviđao mogućnost biološkog veštačenja u svojim odredbama. U periodu do 15.8.2000. god. pravnosnažno je bilo okončano samo pet predmeta u kojima je vršena DNK analiza i u jednom od tih predmeta obavljena su tri veštačenja od kojih je treće - superveštačenje obavio Centar za primenu i razvoj PCR u Beogradu.

U tom periodu Vrhovni sud Srbije još uvek nije zvanično zauzeo bilo kakav stav povodom biološkog veštačenja DNK otiska. Međutim, u jednom predmetu Okružnog suda u Novom Pazaru, Vrhovni sud Srbije je svojim rešenjem iz 1998. god. kojim je ukinuo prvostepenu presudu, naložio prvostepenom sudu da izvrši veštačenje preko Centra, u smislu utvrđivanja činjenica da li je optuženi otac oštećene, (u pitanju je bilo krivično delo silovanja i rodoskrvnjenja), te je tako posredno ovim svojim nalogom Vrhovni sud Srbije biološko veštačenje DNK otiska prihvatio kao dokaz koji se može ravnopravno koristiti sa ostalim dokazima u skladu sa odredbama tadašnjeg ZKP.

U drugoj polovini 2000. te godine na Godišnjem savetovanju sudija u organizaciji Vrhovnog suda Srbije pojavljuju se prvi radovi - dva rada iz ove oblasti koji za pravosuđe Republike Srbije predstavljaju prekretnicu. U pitanju su bili radovi “veštačenje DNK u krivičnom postupku i veštačenje DNK otiska u krivičnim postupcima kod krivičnog dela silovanja”. Suštinski u pravosuđu Republike Srbije započeo je drugi period, za koji možemo da kažemo da kontinuirano traje i danas.

Najvažnije karakteristike tog perioda su:

U ovom periodu značajno se povećavaju vrste i broj grupa krivičnih dela u kojima je tražena ova vrsta veštačenja. Između ostalog tu su sada i krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, kao i razna krivična dela ubistva izvršenih u ratnim (oružanim) sukobima na prostorima bivše SFRJ kao i na prostorima Kosova i Metohije.

Broj predmeta u Centru za primenu i razvoj PCR višestruko se povećao. Njihove usluge koriste policijski i pravosudni organi u Republici Srbiji, Republici Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Stalno se povećava i vrsta uzoraka od kojih se može izvršiti analiza DNK otiska. Tako su pripadnici policije prilikom uviđaja kod izvršenja krivičnog dela izazivanja opšte opasnosti putem paljevine, pronašli gumene rukavice, koje je najverovatnije koristio izvršilac krivičnog dela. U Centru su na osnovu materijala koji je pronađen na tim rukavicama - znoj sa unutrašnje strane ruku,  stručnjaci sačinili DNK profil izvršioca krivičnog dela.

Za potrebe MUP RCG tokom 2001. god. izvršena je identifikacija šeste žrtve eksplozije u Beranama u jednoj porodičnoj kući, na osnovu prijave o nestanku jednog lica od strane njegove rodbine (“Glas javnosti”, 4.6.2001).

Centar za primenu i razvoj PCR uradio je analizu DNK otisaka u deset slučajeva , za potrebe policije i pravosudnih organa Republike Srpske. Na teritoriji BIH postojale su u to vreme laboratorije za DNK analizu u Sarajevu i Tuzli, a kasnije je započela sa radom i laboratorija u Banjaluci.

U međuvremenu povećao se broj ustanova koje obavljaju DNK veštačenja. To sada radi i Institut za sudsku medicinu u Beogradu, Institut u Vinči i Poljoprivredni fakultet u Beogradu.

Zahvaljujući donaciji Međunarodne komisije za nestala lica (ICNP) na Institutu za sudsku medicinu u Beogradu instalirana je najsavremenija oprema za DNK analize pa je 10.9.2002. god. započela sa radom DNK laboratorija u okviru ove Ustanove. U protekle dve godine ova laboratorija je uradila više hiljada DNK analiza3).

Pomenuta laboratorija vrši identifikacije na osnovu dostavljenog materijala iz masovnih grobnica u BIH, Republici Srpskoj, Srbiji kao i sa teritorije Kosova i Metohije, koje podatke im dostavi UMNIK. Identifikacija posmrtnih ostataka nestalih lica, dugo vremena vršila se u četiri laboratorije u zavisnosti od prirode analize koja je bila zahtevana.4) Laboratorija  vrši tzv. dodatne analize - ciljane analize i to y hromozoma kada su dostupni srodnici po muškoj liniji, odn. mitohondrijalna DNK - kada su dostupni samo srodnici po ženskoj liniji smrtno nastradalih lica, čija se identifikacija traži.

Od 1.1.2004. god. ova laboratorija je počela da obavlja DNK analize i u sudskim postupcima ali i po privatnim zahtevima i dosada je u najrazličitijim postupcima obavljeno preko osamdeset DNK analiza  za potrebe pojedinih sudova na teritoriji Republike Srbije, Republike Crne Gore, ali i sa teritorije Republike Srpske u krivičnim i paternitetskim postupcima, ali i u postupcima identifikacije NN lica, nestalih beba, dokazivanja roditeljstva.5) U nekim predmetima veštaci iz ove Ustanove su na zahtev pojedinih sudova radili i ponovno odn. superveštačenje. U svom radu veštaci iz ove Ustanove koriste sistem Identifier (Applied Biosystems) - komplet za forenzičke analize, za analizu 16 genetičkih markera koji se u svetu standarno koriste u forenzičkoj genetici, mada mogu da koriste još jedan broj markera u različitim slučajevima.6)

U ovom momentu na teritoriji naše zemlje postoje tri savremeno opremljene laboratorije - Institut za sudsku medicinu u Beogradu, Institut za sudsku medicinu u Novom Sadu i Institut bezbednosti u Beogradu, gde se radi na identičan način, sa istim kitovima, kompatibilno. Očekuje se da u prvoj polovini 2005. god. i MUP RS dobije modernu laboratoriju za DNK.

ZAKONSKA REGULATIVA

Zakonik o krivičnom postupku, koji je počeo da se primenjuje krajem marta 2002. god. u tadašnjoj SRJ, doneo je jednu značajnu novinu - mogućnost određivanja biološkog veštačenja.7)  Pa je tako bilo propisano, da prilikom pregleda i obdukcije leša, kao i prilikom veštačenja telesnih povreda, dužnost veštaka je da obrati pažnju na nađeni biološki materijal (krv, pljuvačka, sperma i urin), da ovaj materijal opiše i sačuva za biološko veštačenje ako ono bude određeno.

Propisivanje ove dužnosti veštaka suštinski predstavlja uvođenje biološkog veštačenja u Zakonik o krivičnom postupku.

S obzirom da je SRJ prestala da postoji, članice sadašnje državne zajednice Srbija i Crna Gora su u skladu sa odredbama Ustavne povelje materiju krivičnog postupka regulisale na sledeći način:

- Republika Srbija je preuzela odredbe Zakonika o krivičnom postupku i donela   Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku u kome nema odredaba koje bi se isključivo odnosile na biološko veštačenje,8)

- Republika Crna Gora je u međuvremenu donela svoj Zakonik o krivičnom postupku (“Sl. list RCG”, br. 7/04 )  u kome je u potpunosti u odredbama koje se odnose na veštačenje (član 129. st. 4. i član 132. st. 3.) zadržala rešenja iz Zakonika o krivičnom postupku SRJ od decembra 2001. god.

Strogo formalno Vrhovni sud Srbije kao najviša pravosudna instanca u Srbiji do današnjeg dana nije zauzeo bilo kakav izričit stav koji se tiče biološkog veštačenja metodom DNK otiska. Suštinski taj dokaz se ceni u sklopu sa svim ostalim izvedenim dokazima, u svakom pojedinačnom predmetu, što smatramo da je apsolutno prihvatljivo i opravdano.

ZNAČAJ I PROBLEMI

Iz svega rečenog proizilazi da je značaj biloškog veštačenja nesumnjiv. Naime, uvođenje veštačenja bioloških tragova putem DNK otiska u našoj sudskoj praksi otvara nove mogućnosti u veštačenju bioloških tragova, pozitivno utiče na skraćenje trajanja i na smanjenje troškova krivičnog postupka, ima izuzetan značaj u rasvetljavanju pojedinih krivičnih dela, uz istovremenu primenu i u dokazivanju biološkog porekla deteta.

Upotreba ove metode je pouzdana u identifikaciji osoba, osim kod homozigotnih blizanaca. Stoga je treba primenljivati u postupcima dokazivanja očinstva i materinstva i u drugim postupcima.

Međutim, da bi se dobili kvalitetni - upotrebljivi rezultati posle obavljenog biološkog veštačenja moramo se potruditi svi mi koji postupamo u toku krivičnog postupka - kao predstavnici pravosuđa ili policije, da što pre prevaziđemo probleme na koje smo ukazivali i pre četiri godine, a koji i sada postoje. Evo šta je sada po našem mišljenju najbitnije:

-     Neophodna je kvalitetna edukacija svih službenih lica koja postupaju prilikom uviđaja na licu mesta (istražnih sudija, javnih tužioca, odgovarajućih službi MUP) u cilju sagledavanja značaja biološkog materijala pronađenog prilikom uviđaja i njegove upotrebljivosti za veštačenje;

-     nužno je sprečavanje mogućnosti kontaminacije uzoraka bioloških tragova pronađenih na licu mesta do koje se može doći neopreznim radom službenih lica na licu mesta prilikom uviđaja;

-     potrebno je obratiti pažnju na problem neadekvatne obrade, pa potom čuvanja pronađenih bioloških tragova;

-     ovo veštačenje treba obaviti u što ranijoj fazi krivičnog postupka - u pretkrivičnom ili prethodnom postupku, što suštinski pozitivno utiče na smanjenje troškova krivičnog postupka, ma kako to čudno zvučalo.

Poseban problem je stručni profil ustanove - veštaka za DNK analize, jer postoji mogućnost kompromitovanja ove vrste analize u sudskoj praksi primenom neodgovarajućih procedura od strane sudskih veštaka neodgovarajućeg profila. U ovom momentu veštačenje sa veštacima koji poseduju odgovarajuću kvalifikaciju i stručnost imaju Centar za primenu i razvoj PCR Biološkog fakulteta u Beogradu, Institut za sudsku medicinu u Beogradu, kao i Institut bezbednosti u Beogradu.

Osim ovih problema sa povećanjem broja ustanova koje obavljaju ovu vrstu veštačenja pojavljuju se i novi problemi za koje suštinski ranije nismo znali:

1. Da li su hemikalije koje se koriste u radu validirane od strane proizvođača. Naime, postoji tačno propisan postupak kako se vrši validacija hemikalija. Razlika u ceni između hemikalije koja je prošla postupak validacije i one koja nije prošla taj postupak je drastična. Sve to može da utiče na izbor laboratorije prilikom kupovine hemikalije ali i na pouzdanost dobijenih rezultata.

2. Pitanje standarda koji će se genski lokusi analizirati - da li onih 13 genskih lokusa iz CODIS sistema ili neki drugi; da li sve laboratorije imaju mogućnost da analiziraju genske lokuse iz sistema CODIS ili neke druge.

3. Pitanje standarda u toku procedure i da li se sve laboratorije istih pridržavaju. Naime, za svaki deo procedure veštačenja postoji standardna operativna procedura. U okviru ovog problema postavlja se pitanje ko izdaje naredbe za takve procedure.

4. Problemi interpretacije dobijenih rezultata zaslužuju našu pažnju. Izuzetno je značajno ko podatke dobijene veštačenjem bioloških tragova intrepretira pred sudom. Da li je osoba za to kvalifikovana - molekularni biolog-genetičar ili lekar. Po našem mišljenju, lekar to ne može sa uspehom da uradi, a naročito da pred sudom neposredno na glavnom pretresu objašnjava i određena pravila pojedinih grana nauke - statistike na koje sa uspehom mogu da se pozivaju prilikom interpretacije dobijenih rezultata iz veštačenja isključivo molekularni biolozi-genetičari.

PERSPEKTIVA

Na normativnom planu trebalo bi u najskorije vreme regulisati sledeće:

a)   Uvesti tipsku proceduru u meri u kojoj
je to moguće u postupcima uzimanja različitog biološkog materijala

Zakonom bi trebalo propisati da laboratorije u kojima se vrši DNK veštačenje, kao i osoblje u tim laboratorijama, mora da ispunjava međunarodne standarde, koji su usvojeni u okviru te struke u Evropi i da poseduje međunarodne akreditive (što sada koliko nam je poznato nije slučaj). Veštačenje bi trebalo da se sprovodi pod šifrom, a šifru bi morao da ima samo organ koji je naredio veštačenje - istražni sudija (predsednik veća - sudija ili javni tužilac). Sam postupak uzimanja biološkog materijala prilikom uviđaja na licu mesta za veštačenje kao i postupanje sa tim morao bi biti strogo formalan.

Ova procedura bi morala da bude propisana precizno i detaljno u ZKP ili u posebnom Zakonu o uslovima, postupku uzimanja i čuvanja bioloških uzoraka za veštačenje. Pri tome mora se napraviti razlika u proceduri u zavisnosti od toga da li se uzimanje biološkog materijala vrši neposredno prilikom uviđaja kao posledica krivičnog dela, da li se isto vrši u paternitetskim sporovima - u cilju utvrđivanja - osporavanja spornog očinstva - materinstva, u postupku utvrđivanja identiteta neidentifikovanih lica pronađenih u masovnim grobnicama i slično kao i u drugim postupcima gde se za takvu vrstu veštačenja ukaže potreba. Pri tome je nužno utvrditi standardnu operativnu proceduru za DNK veštačenje u svakom od takvih slučajeva ili takvu proceduru koja se uz minimalne korekcije može primeniti na sve te slučajeve.

b) Formirati bazu podataka

 Ovaj zahtev odnosi se na oblast povodom koje smo još uvek daleko od sveta, ali se tom svetu ipak približavamo. Pojedine laboratorije kod nas, imaju svoje interne baze podataka. U određenim slučajevima i na osnovu tih internih baza podataka postignut je “pogodak” - identifikovan je izvršilac krivičnog dela.

U avgustu 2004. god. Komisija za reformu pravosuđa Republike Srbije formirala je Radnu grupu za izradu Nacionalnog zakona o DNK registru. Novembra prošle godine završena je izrada Prve verzije tog zakona koji je dostavljen Komisiji na ocenu i biće zatraženo mišljenje od eksperata Saveta Evrope i OEBS-a u pogledu kvaliteta ovog Nacrta zakona pre nego što isti uđe u skupštinsku proceduru radi usvajanja.9)

c)   Doneti propise o zaštiti genetičke privatnosti

U ovom momentu to je kod nas najmanje poznata i pominjanja oblast iz ovog domena, koja je pri tome u najtešnjoj vezi sa zaštitom ljudskih prava i sloboda. Kakav je značaj ove problematike u svetu kao primer može da posluži i podatak da je ekspertska grupa Evropske komisije podnela Preporuku da se uvede genetsko testiranje novorođenčadi, koji testovi bi se obavljali u preventivne i dijagnostičke svrhe u prvom mesecu po rođenju deteta. Komesar za naučna istraživanja smatra da bi sada bilo važno, i urgentno da zemlje članice Evropske unije prihvate ovu inicijativu kako bi se, na Evropskom nivou ustanovila banka genetskih podataka i stvorila jedinstvena mreža koja bi precizirala obavezne standarde za obavljanje testova.

Koliki značaj se pridaje ovoj materiji, pokazuje i to da su pojedine zemlje već donele odgovarajuće zakone iz ove oblasti.10)

Zbog toga smatramo da je neophodno i ovu oblast što pre zakonski regulisati.

ZAKLJUČAK

1.       Metod DNK otiska, pokazalo se u praksi ima potpunu dokaznu snagu i predstavlja validan materijalni dokaz jer se veštačenje vrši na osnovu biološkog materijala, koji se ni protekom vremena ne menja.

2.       Ova metoda našla je primenu u praksi, kako u krivičnim postupcima, zbog najrazličitijih i brojnih vrsta krivičnih dela, tako i u paternitetskim sporovima gde je u potpunosti dokazala svoju superiornost nalaza u odnosu na ranije korišćene metode krvno-grupnih analiza odn. antropometrijske analize. Osim toga, evidentan je značaj u primeni ove metode u identifikaciji nestalih, smrtno nastradalih lica pronađenih u masovnim grobnicama na drugim mestima kao i u drugim postupcima.

3. U ovom momentu naša zemlja ima nekoliko kvalitetnih laboratorija koje u svom radu koriste savremenu opremu i prilikom analize bioloških materijala veštačenje vrše u pogledu genskih lokusa u skladu sa sistemom CODIS.

4.Određeni problemi na koje smo ukazivali i ranije ali i problemi na koje smo u ovom radu ukazali mogu da utiču u praksi na validnost ovog dokaza, s tim što u tom pogledu posebno ukazujemo na problem interpretacije dobijenih rezultata i kvalifikacije osobe koja  te rezultate iznosi pred sudom. Uz sve uvažavanje stručnosti lekara različite specijalnosti koji mogu da rade u DNK laboratorijama, smatramo da su jedino stručne osobe za pravilno interpretiranje ovih rezultata pred sudom molekularni biolozi i genetičari, te da zbog toga ovu vrstu veštačenja treba poveravati ustanovama koji imaju odgovarajući profil stručnjaka sposoban da obavi traženo veštačenje i potom pravilno interpretiraju dobijene rezultate.

____________________

1. Obradović D., Veštačenje DNK u krivičnom postupku, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, Beograd, 2000, 2, 99-150.

2. Miljković J., Veštačenje DNK otiska u krivičnim postupcima kod krivičnog dela silovanja čl. 103. Krivičnog zakona Republike Srbije, Bilten sudske prakse Vrhovnog suda Srbije, Beograd, 2000, 2, 151-172.

3. Prema zvaničnim podacima ove Ustanove do 31. maja 2004. god. urađen je 6.291 izveštaj posle obavljenih DNK analiza koji se odnosi na 4.734 osobe čiji posmrtni ostaci sa teritorije bivše SFRJ su identifikovani iz masovnih grobnica, s tim što se u takvim situacijama prema politici ICPN osim identifikacije radi i reasocijacija ostataka (daju se što kompletniji ostaci, pre svega duge kosti i lobanja) pošto su bile situacije da su u više masovnih grobnica pronađeni ostaci jednog lica.

4. Ova vrsta veštačenja obavlja se u laboratorijama u Sarajevu, Tuzli, Banjaluci i Beogradu a sada se vrši u tri laboratorije, s obzirom da je laboratorija u Tuzli koja je bila zadužena za referentne uzorke krvi sada zatvorena - premeštena u Sarajevo.

5. Prema zvaničnim podacima ove ustanove zaključno sa 31.7.2004. god. obavljeno je 86 DNK analiza u slučajevima utvrđivanja očinstva - preko 40 slučajeva kao i zbog najrazličitijih krivičnih dela: ubistva - 9, silovanja - 5, razbojništvo, rodoskrvljenje, teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja - sve po jedanput, identifikovanje NN lica - 7 puta, nestale bebe - 14, dokazivanje roditeljstva jer je bilo sporno da li je žena rodila dečaka ili devojčicu - 1 slučaj.

6. Prema zvaničnim podacima ove ustanove u radu koriste standardne markere i to za CODIS sistem - 13 + još 3 markera. Osim toga mogu da urade analizu za još 3 markera kao i 12 markera za y hromozom u slučaju krivičnih dela silovanja kada se dobija mešani trag.

7. Zakonik o krivičnom postupku “Sl. list SRJ”, br. 70/01 od 28.12.2001. god. Stupio na snagu 29.3.2002. god. Pomenute odredbe su u čl. 126. st. 4. i čl. 129. st. 3.

8. Zakon o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku “Sl. glasnik RS”, br. 58/04 od 28.5.2004. god.

9. Rešenjem Komisije za reformu pravosuđa Vlade RS od 25.8.2004. god. formirana je Radna grupa za izradu teksta Zakona o nacionalnom DNK registru u sastavu -  dr Oliver Stojković, Institut za sudsku medicinu - DNK laboratorija, dr Stanka Romac - Biološki fakultet - Centar za primenu i razvoj PCR, dr Branislav Simonović, Pravni fakultet u Kragujevcu, Dragan Obradović, sudija Okružnog suda u Valjevu, i Gordana Perić, stručni saradnik u Ministarstvu pravde RS.

10. Islandski parlament 1998. god. usvojio je zakon kojim se autorizuje sakupljanje medicinskih i genetskih podataka na nivou čitavog stanovništva od strane privatnih kompanija - Zakon br. 139/1998.