AGENCIJE ZA ZAPOŠLJAVANJE – NOVI NOSIOCI POSLOVA ZAPOŠLJAVANJA

Paraskeva Mihajlović

U dosadašnjem sistemu zapošljavanja jedini nosilac poslova zapošljavanja bio je Republički zavod za tržište rada. Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti (“Službeni glasnik RS”, br. 71/2003 -  u daljem tekstu: Zakon), koji je stupio na snagu 23. jula 2003. godine, pored Nacionalne službe za zapošljavanje (što je novi naziv za Republički zavod za tržište rada), za određene poslove zapošljavanja, uvode  se novi nosioci poslova zapošljavanja -  agencije za zapošljavanje. Time se, u skladu sa Konvencijom broj 181 MOR-a o plaćenim biroima za zapošljavanje iz 1997. godine, privatne agencije za zapošljavanje prvi put uvode u naš pravni sistem, u funkciji veće mobilnosti na tržištu rada.

Osnovna normativna rešenja Konvencije 181. MOR-a

Konvencija broj 181 u članu 1. utvrđuje da privatne agencije za zapošljavanje označavaju svako lice fizičko ili pravno koje je nezavisno od javne vlasti, a koje pruža jednu ili više usluga prema tome kako to odgovara tržištu rada. (B.Šunderić, Pravo međunarodne organizacije rada, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2001, str. 267). Usluge koje agencija pruža svrstane su u tri grupe, i to:

1) usluge koje imaju za cilj da dovedu u vezu ponudioce i potražioce posla (zaposlenja);

2) usluge stalnog zapošljavanja radnika (tražioca zaposlenja) u cilju stavljanja na raspolaganje trećim licima fizičkim ili pravnim (preduzeće korisnik) koja utvrđuju njihove poslove i nadziru izvršavanje, i

3) druge usluge za koje je karakteristično istraživanje (proučavanje) tražioca zaposlenja, tj. nezaposlenih (član 1. stav 1-a).         

Konvencija se primenjuje na sve privatne agencije za zapošljavanje, na sve kategorije radnika (nezaposlenih) i na sve grane ekonomske aktivnosti, osim na regrutovanje mornara (član 2. stav 1.). Međutim, dopušta se mogućnost da država članica, u konsultaciji sa reprezentativnim organizacijama poslodavaca i zainteresovanih radnika, u posebnim okolnostima, zabrani privatnim agencijama za zapošljavanje, da pružaju jednu ili više usluga za neke kategorije radnika ili izvesne grane privredne aktivnosti (član 1. stav 1), da isključi, u posebnim okolnostima, tražioce zaposlenja iz nekih grana privrednih aktivnosti ili delove ove iz polja primene Konvencije ili neke odredbe da bi tražioci zaposlenja uživali pravo na adekvatnu zaštitu. (B.Šunderić, Pravo međunarodne organizacije rada, Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2001, str. 267).

Pravni status privatnih agencija za zapošljavanje, prema članu 3. stav 1. Konvencije, određuje se u skladu sa zakonodavstvom i nacionalnom praksom, putem sistema davanja dozvola ili odobrenja, kojim se utvrđuju uslovi vršenja aktivnosti agencije.

Odredbama člana 4. Konvencije propisano je da u državi članici moraju biti preduzete mere radi zaštite tražioca posla regrutovanih od privatnih agencija za zapošljavanje, koje pružaju usluge, da ne budu lišeni njihovog prava na sindikalnu slobodu i kolektivno pregovaranje. Konvencijom se isključuje diskriminacija u postupku zapošljavanja i izboru profesije na osnovu: rase, boje, pola, religije, političkog mišljenja, nacionalne pripadnosti, socijalnog porekla i drugih oblika diskriminacije navedenih u zakonodavstvu i nacionalnoj praksi, kao što su godine života ili hendikepiranost (član 5). Međutim, pružanje usluga i donošenje i realizacija posebnih programa za pomoć siromašnim tražiocima posla u njihovim aktivnostima da traže zaposlenje, ne smatra se diskriminacijom  u postupku zapošljavanja i izboru profesije (član 5. stav 2).

Obrada ličnih podataka tražioca zaposlenja od strane agencija za zapošljavanje, prema Konvenciji, mora biti izvršena pod uslovima koji štite lične podatke i poštovanje privatnog života lica koja traže posao, u skladu sa zakonom i nacionalnom praksom, ograničeno na podatke koji se odnose na kvalifikacije i profesionalno iskustvo lica i druge informacije koje su umesne.

Pored navedenih pitanja, Konvencijom se uređuju i druga pitanja koja se odnose na:

1) određena ograničenja za agencije za zapošljavanje u pogledu opterećenja (naknade za usluge) lica koja traže zaposlenje (član 7), u slučaju regrutovanja ili zapošljavanja lica migranata od strane agencije za zapošljavanje i preduzimanju mera utvrđenih zakonom ili propisom predviđenih sankcija, uključujući i zabranu  rada privatne agencije za zapošljavanje (član 8);

2) zaštitu tražioca zaposlenja -  zabrana upotrebe dečijeg rada i posredovanja u zapošljavanju dece (član 9);

3) zaštitu zaposlenih kod privatne agencije u pogledu sindikalnih sloboda, kolektivnog pregovaranja, minimalne plate, vremena rada, trajanja rada i drugih uslova rada, zakonskih prestacija za socijalnu sigurnost, pristup obrazovanju, sigurnost i zdravlje na radu, naknade zbog nastupanja nesrećnih slučajeva ili profesionalnih bolesti, naknade u slučaju insolventnosti i zaštitu potraživanja radnika, zaštite materinskih diodataka i zaštite roditeljskih dodataka (čl. 11. i 12);

4) saradnju između javne službe za zapošljavanje i privatne agencije za zapošljavanje (član 13); i

5) način primene Konvencije (čl. 14. i 15).

Uslovi za osnivanje agencije za zapošljavanje prema Zakonu o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti

Agencije za zapošljavanje, prema odredbama čl. 75. do 79. Zakona, mogu da osnivaju fizička i pravna lica, pod uslovima utvrđenim zakonom. Agencija za zapošljavanje se upisuje u registar nadležnog organa, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane ministarstva nadležnog za poslove rada i zapošljavanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Dozvolu za rad agencije za zapošljavanje, Ministarstvo izdaje na osnovu pismenog zahteva, uz koji se dostavljaju dokazi o ispunjavanju uslova za dobijanje dozvole (u pogledu prostorne i tehničke opremljenosti   i stručne osposobljenosti zaposlenih), koje propisuje ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja.

Zakon propisuje uslove u pogledu stručne osposobljenosti zaposlenih u agenciji za zapošljavanje. Pod stručno osposobljenim licem za rad u agenciji za zapošljavanje smatra se zaposleni koji ima najmanje srednji stepen stručne spreme i položen ispit za rad u zapošljavanju. Postavljeni uslovi za rad u agenciji odnose se na zaposlenog u agenciji za zapošljavanje, pa je, stoga pitanje, da li osnivač agencije za zapošljavanje, ako je fizičko lice, mora da ispunjava uslove u pogledu stručne osposobljenosti i ima obavezu polaganja ispita za rad u zapošljavanju, ako istovremeno nije i zaposlen u agenciji. Pored toga, stepen stručne spreme i vrsta zanimanja zaposlenih u agenciji za zapošljavanje zavisi i od toga za koje poslove zapošljavanja se agenciji izdaje dozvola za rad, budući da određene poslove u zapošljavanju (npr. dodatno obrazovanje i obuku, profesionalnu orijentaciju i dr.), mogu da obavljaju samo lica sa sedmim stepenom stručne spreme određene vrste zanimanja.

Ispit za rad u zapošljavanju polažu zaposleni u agenciji za zapošljavanje, kao i zaposleni u Nacionalnoj službi. Ispit se polaže pred komisijom koju obrazuje ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja, na način i po programu koji, takođe, propisuje ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja.

O podnetom zahtevu za osnivanje agencije za zapošljavanje, Ministarstvo odlučuje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Dozvola za rad agencije izdaje se za period od tri godine i može se produžiti, odnosno Ministarstvo će oduzeti dozvolu za rad agenciji za zapošljavanje, ako prestane da ispunjava uslove propisane Zakonom, i ako poslove zapošljavanja vrši u suprotnosti sa ovim zakonom.

Za izdavanje dozvole za rad, agencija za zapošljavanje plaća naknadu čiju visinu utvrđuje Vlada Republike Srbije, a sredstva ostvarena od naknade za izdavanje dozvola za rad agencija, koriste se za aktivne mere zapošljavanja.

Ministarstvo vodi registar izdatih dozvola za rad agencija za zapošljavanje i formira bazu podataka o osnovanim agencijama.

Pored uslova za izdavanje dozvole za rad agencije za zapošljavanje propisanih Zakonom, u zavisnosti od toga da li agenciju osniva fizičko lice ili pravno lice, moraju biti ispunjeni i opšti uslovi za osnivanje agencije utvrđeni Zakonom o privatnim preduzetnicima (“Službeni glasnik SRS”, br. 54/89, 9/90 i “Službeni glasnik RS”, br. 19/91, 46/91, 31/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 35/2002), ako je fizičko lice osnivač agencije, odnosno iz Zakona o preduzećima (“Službeni list SRJ”, br. 29/96, 33/96, 29/97, 59/98, 74/99, 8/2001 i 36/2002), ako je pravno lice osnivač agencije za zapošljavanje.

Nadležni organ za upis agencije za zapošljavanje u registar, uz prethodno pribavljenu dozvolu za rad od strane Ministarstva, je registracioni organ -  opštinska jedinica lokalne samouprave nadležna za poslove privrede u opštini gde će osnivač agencije imati sedište, kada je osnivač fizičko lice, odnosno privredni sud nadležan prema sedištu pravnog lica, kada je pravno lice osnivač agencije za zapošljavanje.

Delokrug rada agencije za zapošljavanje

Odredbama člana 7. Zakona propisano je da su  nosioci zapošljavanja Nacionalna služba za zapošljavanje (u daljem tekstu: Nacionalna služba), koja obavlja sve poslove iz člana 2. ovog zakona, i agencija za zapošljavanje, koja, pored Nacionalne službe, može da obavlja poslove zapošljavanja iz člana 2. tač. 1) - 6) istog člana.

Prema tome, agencija za zapošljavanje može da obavlja sve poslove zapošljavanja iz člana 2. Zakona, osim poslova koji se odnose na izdavanje dozvole za rad strancu i licu bez državljanstva, koji su u nadležnosti samo Nacionalne službe. Agencija za zapošljavanje može da obavlja poslove:

1)     obaveštavanja o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje;

2)     posredovanja u zapošljavanju;

3)     profesionalne orijentacije i savetovanja o izboru zanimanja;

4)     organizovanja dodatnog obrazovanja i obuke, u skladu sa zakonom;

5)     sprovođenja programa i mera aktivne politike zapošljavanja;

6)     posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu.

Agencija za zapošljavanje je dužna da navedene poslove obavlja u skladu sa Zakonom. Ministarstvo će oduzeti dozvolu za rad agenciji za zapošljavanje ako navedene poslove obavlja u suprotnosti sa Zakonom.

Agencija za zapošljavanje ne može da se bavi poslovima zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslovima zapošljavanja sa povećanim rizikom. Ona, takođe, ne može da za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju nezaposlenog na poslovima učesnika štrajka, osim na poslovima za koje nije obezbeđen minimum procesa rada, u skladu sa zakonom (član 75. st. 3. i 4. Zakona).

Zakonom se, kao za Nacionalnu službu, i za agenciju za zapošljavanje  utvrđuje obaveza da  u primeni ovog zakona, drugih propisa i akata agencije, obezbeđuje licu koje traži zaposlenje jednaku dostupnost poslovima zapošljavanja i jednakost u postupku zapošljavanja, nezavisno od rase, boje kože, nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, vere, političkog ili drugog mišljenja ili opredeljenja, socijalne pripadnosti ili porekla, imovnog stanja, bračnog ili porodičnog stanja, porodične odgovornosti, starosti, članstva u sindikatu, udruženju ili političkoj organizaciji ili od bilo koje druge okolnosti koja može biti osnov diskriminacije, odnosno nejednakog postupanja prema pojedincima među kojima postoje razlike koje nisu u funkciji izvršavanja poslova radnog mesta.

Pored toga, Zakonom se garantuje jednaka dostupnost poslovima i jednakost u postupku zapošljavanja žena i muškaraca, s tim da posebna zaštita određenih kategorija lica kao što su invalidi, maloletna lica, starija lica, nije u suprotnosti sa načelom jednake dostupnosti, postupanja i zabrane diskriminacije u zapošljavanju.

Agencija za zapošljavanje je dužna da poslove zapošljavanja obavlja nepristrasno, kako u odnosu na lice koje traži zaposlenje, tako i u odnosu na poslodavca. U primeni načela besplatnosti, poslove zapošljavanja agencija za zapošljavanje obavlja besplatno samo za nezaposleno lice. Poslove zapošljavanja za poslodavca agencija za zapošljavanje obavlja uz naknadu, a posredovanje u zapošljavanju za zaposlenog koji traži promenu zaposlenja agencija može da obavlja uz naknadu. Naime, agencija za zapošljavanje poslove posredovanja u zapošljavanju nezaposlenih obavlja uz naknadu od poslodavca, a za  posredovanje zaposlenog koji traži promenu zaposlenja naknadu može da naplati od zaposlenog, odnosno od poslodavca, a nije isključena ni mogućnost da naknadu naplati istovremeno od zaposlenog i poslodavca.

1.  Obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje

Obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje uređeno je Zakonom kao posao zapošljavanja i kao jedno od osnovnih prava lica koje traži zaposlenje -  nezaposlenog i lica koje traži promenu zaposlenja.

Lice koje traži zaposlenje obaveštava se o prijavljenim slobodnim poslovima, uslovima za zasnivanje radnog odnosa, mogućnostima za profesionalnu orijentaciju i savetovanje o izboru zanimanja, posredovanje u zapošljavanju, dodatno obrazovanje i obuku i drugim pravima utvrđenim ovim zakonom.

Pravo na obaveštavanje lice koje traži zaposlenje ostvaruje u Nacionalnoj službi, ali pod istim uslovima, ova prava može da ostvari i u agenciji za zapošljavanje, u zavisnosti od toga za koje poslove je agencija dobila odobrenje za rad.

Na zahtev poslodavca, agencija za zapošljavanje može da objavi potrebu za zapošljavanjem u sredstvima javnog informisanja, s tim da od poslodavca ima pravo da naplati troškove objavljivanja potrebe za zapošljavanjem.

2. Posredovanje u zapošljavanju

Posredovanjem u zapošljavanju, u smislu ovog zakona, smatraju se poslovi i mere kojima se uspostavlja veza između lica koje traži zaposlenje i poslodavca, u cilju zasnivanja radnog odnosa, promene zaposlenja ili zaključivanja ugovora o privremenim i povremenim poslovima.

Poslove posredovanja u zapošljavanju u zemlji,  pored Nacionalne službe, mogu da obavljaju i agencije za zapošljavanje, na osnovu podataka iz evidencije o nezaposlenom, zaposlenom koji traži promenu zaposlenja, slobodnim poslovima, prijave potrebe za zapošljavanjem, kao i u neposrednoj saradnji sa poslodavcem, nezaposlenim i zaposlenim koji traži promenu zaposlenja.

U postupku posredovanja agencija za zapošljavanje uzima u obzir uslove za rad na odgovarajućem poslu kod poslodavca, stručnu spremu, zanimanje, znanje i veštine i radne sposobnosti lica koje traži zaposlenje.

Ministarstvo može da ovlasti agencije za zapošljavanje, koje ispunjavaju propisane uslove, za obavljanje poslova posredovanja za zapošljavanje u inostranstvu.

Posredovanje za zapošljavanje u inostranstvu i agencije za zapošljavanje mogu da obavljaju u saradnji sa organizacijama za zapošljavanje određenih država, u skladu sa potvrđenim i objavljenim konvencijama Međunarodne organizacije rada i drugim međunarodnim ugovorima.

U postupku posredovanja u zapošljavanju u inostranstvu i agencija za zapošljavanje je dužna da izveštava lice koje traži zaposlenje o uslovima rada i života, pravima i obavezama na radu u inostranstvu, kao i da pruža pomoć u ostvarivanju prava po osnovu rada za slučaj nezaposlenosti posle povratka sa rada u inostranstvu.

3. Profesionalna orijentacija i savetovanje o izboru zanimanja

Profesionalnom orijentacijom, u smislu ovog zakona, smatra se profesionalno savetovanje, informisanje, selekcija i klasifikacija radi pružanja pomoći nezaposlenom i drugom zainteresovanom licu u izboru zanimanja i zaposlenja.

Savetovanjem o izboru zanimanja smatra se pružanje pomoći deci, mladima, nezaposlenima i zaposlenima, pojedinačno ili grupno, pri izboru ili promeni zanimanja, odnosno posla, u obrazovanju, dodatnom obrazovanju i obuci i profesionalnoj rehabilitaciji.

Poslove profesionalne orijentacije i savetovanja o izboru zanimanja, pod istim uslovima, pored Nacionalne službe, može da obavlja i agencija za zapošljavanje.

4. Dodatno obrazovanje i obuka

Dodatnim obrazovanjem i obukom, u smislu ovog zakona, smatraju se aktivnosti kojima se nezaposlenom i zaposlenom pruža mogućnost da prema posebnim programima, radi zapošljavanja, stvaranja mogućnosti za zapošljavanje ili samozapošljavanje, stekne:

1) dodatna znanja i veštine za obavljanje poslova u okviru svog zanimanja;

2) stručno osposobljavanje, kojim se stiču nova znanja i veštine za samostalan rad;

3) prekvalifikaciju, kojom se obezbeđuje promena dosadašnjeg zanimanja i obezbeđuju nova potrebna znanja i veštine teorijskim i praktičnim osposobljavanjem, za rad u istom ili nižem stepenu stručne spreme;

4) dokvalifikaciju, kojom se stiču nova potrebna znanja i veštine teorijskim i praktičnim osposobljavanjem za rad u višem stepenu stručne sprema u okviru određene grupe zanimanja;

5) neophodna znanja i veštine za rad na određenim poslovima;

6) neophodna znanja i veštine za rukovanje sredstvima rada i sredstvima zaštite na radu.

Dodatno obrazovanje i obuku mogu da organizuju Nacionalna služba, agencija za zapošljavanje ili poslodavac. Ono može da se organizuje za potrebe poslodavca, na njegov zahtev, ili za potrebe tržišta rada. U zavisnosti od toga za koje potrebe se sprovodi dodatno obrazovanje i obuka, propisana je i obaveza nosioca troškova dodatnog obrazovanja i obuke.

Naime, ako se dodatno obrazovanje i obuka organizuje na zahtev poslodavca, troškove obuke snosi poslodavac, bilo da obuku organizuje Nacionalna služba ili agencija za zapošljavanje. Međutim, Nacionalna služba može, u skladu sa svojim opštim aktom, da preuzme troškove organizovanja dodatnog obrazovanja i obuke za potrebe poslodavca iz svojih sredstva.

Troškove dodatnog obrazovanja i obuke, koje agencija za zapošljavanje  organizuje za potrebe poslodavca, snosi poslodavac, a ako agencija za zapošljavanje organizuje dodatno obrazovanje i obuku za potrebe tržišta rada, troškove obuke  snosi agencija.

Međutim, kada je agenciji za zapošljavanje, u skladu sa odredbama člana 32. Zakona, povereno da organizuje dodatno obrazovanje i obuku u skladu sa programima i merama aktivne politike zapošljavanja, troškovi dodatnog obrazovanja i obuke finansiraju se iz sredstava obezbeđenih za sprovođenje tih programa.

5. Sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja 

Programe aktivne politike zapošljavanja, donete za Republiku, teritorijalnu autonomiju (pokrajinu) i lokalnu samoupravu (opštinu, grad), sprovodi Nacionalna služba, u skladu sa članom 32. stav 1. Zakona. Prema stavu 2. istog člana, programe aktivne politike zapošljavanja može da sprovodi i agencija za zapošljavanje, na osnovu javnog poziva za dostavljanje ponude, koji raspisuje Vlada, odnosno nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Time je uloga agencija za zapošljavanje u sprovođenju programa i mera aktivne politike zapošljavanja, svedena samo na mogućnost da Vlada ili nadležni organ teritorijalne autonomije i lokalne samouprave raspiše javni poziv za dostavljanje ponude radi poveravanja agenciji za zapošljavanje sprovođenja određenih mera aktivne politike zapošljavanja.

Međutim, analizom odredaba čl. 34. do 56.  Zakona, kojima su propisane mere aktivne politike zapošljavanja (1. podsticanje novog zapošljavanja; 2. dodatno obrazovanje i obuka; 3. samozapošljavanje; 4. poslovni centar; 5. klub za traženje posla; 6. zapošljavanje van mesta prebivališta; 7. zapošljavanje i profesionalna rehabilitacija invalida; 8. zapošljavanje na javnim radovima), zaključuje se da je sprovođenje svih mera aktivne politike zapošljavanja, osim organizovanja dodatnog obrazovanja i obuke, dato u nadležnost Nacionalne službe, a ostvaruju se u skladu sa Zakonom i opštim aktom Nacionalne službe.

Saradnja Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje

Shodno odredbama člana 13. Konvencije br. 181 MOR-a, Zakonom je (član 80) propisano da su Nacionalna služba i agencija za zapošljavanje dužne da sarađuju u interesu nezaposlenog i poslodavca, radi obavljanja poslova zapošljavanja i sprovođenja programa i mera aktivne politike zapošljavanja. Ministarstvo je dužno da pruža pomoć u ostvarivanju saradnje između Nacionalne službe i agencije za zapošljavanje, a Nacionalna služba i agencije za zapošljavanje sporazumno donose kodeks profesionalnog ponašanja zaposlenih u Nacionalnoj službi i agenciji za zapošljavanje.

Zakonom su stvoreni normativni osnovi za ostvarivanje saradnje između Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje. Međutim, treba sačekati da se u praksi stvore uslovi za osnivanje i rad agencija za zapošljavanje, da prve agencije počnu sa radom, pa se tek nakon toga može pokretati pitanje donošenja kodeksa profesionalnog ponašanja zaposlenih u ovim institucijama. Pri tome, postavlja se i pitanje da li će Nacionalna služba sporazumno donositi kodeks profesionalnog ponašanja zaposlenih u Nacionalnoj službi i agenciji za zapošljavanje,  sa svakom agencijom ponaosob ili sa odgovarajućom asocijacijom agencija za zapošljavanje, što je po našem mišljenju, trebalo Zakonom urediti.

Učešće predstavnika agencija za zapošljavanje u radu Saveta za zapošljavanje

Zakonom je propisano osnivanje republičkog, pokrajinskog i lokalnog saveta za zapošljavanje, utvrđena nadležnost i sastav saveta.

Republički savet za zapošljavanje osniva Vlada Republike Srbije, čija je nadležnost da Vladi daje mišljenja i preporuke u vezi sa:

1)  sadržinom Programa aktivne politike zapošljavanja;

2) organizovanjem javnih radova i radnog angažovanja nezaposlenih u izvođenju javnih radova;

3)     ekonomskom, socijalnom i demografskom politikom i politikom Vlade u oblasti zapošljavanja;

4)     rad i socijalno osiguranje;

5)     dodatnim obrazovanjem i obukom.

U Republički savet, pored predstavnika Vlade, reprezentativnih sindikata, reprezentativnih udruženja poslodavaca na nivou Republike, predstavnika Nacionalne službe, predstavnika udruženja u oblasti od značaja za zapošljavanje, kao i stručnjaka za oblast zapošljavanja, učestvuju i predstavnici agencija za zapošljavanje (član 82. Zakona).

Na istom principu, sa istim delokrugom i istim sastavom, propisano je osnivanje i saveta za zapošljavanje na pokrajinskom i lokalnom nivou. U pokrajinskom, odnosno lokalnom savetu za zapošljavanje, učestvuju i predstavnici agencija za zapošljavanje, osnovanih na području za koje se osniva savet za zapošljavanje.

Poslovi za koje nije propisana nadležnost agencija za zapošljavanje

Zakonom je propisano vođenje evidencija u oblasti zapošljavanja, osiguranje sa slučaj nezaposlenosti, doprinos za osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i postupak za ostvarivanje prava iz osiguranja. Ostvarivanje ovih funkcija u oblasti zapošljavanja u nadležnosti je Nacionalne službe. Agencije za zapošljavanje ne mogu obavljati ove poslove. Oni ne spadaju u poslove zapošljavanja, koji su definisani odredbama člana 2. Zakona.

Nadzor nad radom agencije za zapošljavanje

Nadzor nad zakonitošću rada i akata, kao i stručni nadzor nad radom agencija za zapošljavanje, kao i nad radom Nacionalne službe, vrši Ministarstvo, na način i po postupku koji propiše ministar nadležan za poslove rada i zapošljavanja.

Zakonom je predviđeno da Ministarstvo   vrši nadzor nad radom agencije za zapošljavanje najmanje jednom u dve godine, da se izveštaj o izvršenom nadzoru dostavlja agenciji u roku od 15 dana, da je agencija dužna da preduzme mere za otklanjanje utvrđenih nedostataka u roku od mesec dana od prijema izveštaja i o tome obavesti Ministarstvo.

Kaznene odredbe

Zakonom su propisane novčane kazne za osnivača agencije za zapošljavanje ako učini prekršaj, odnosno obavlja poslove zapošljavanja suprotno odredbama Zakona.

Odredbama člana 153. Zakona propisano je da će se novčanom kaznom od 100.000 do 200.000 dinara kazniti za prekršaj preduzetnik koji je osnovao agenciju za zapošljavanje, a novčanom kaznom od 200.000 do 400.000 dinara pravno lice koje je osnovalo agenciju za zapošljavanje, ako:

1) od nezaposlenog lica naplati naknadu za izvršenu uslugu (član 10. stav 2. Zakona);

2) ako obavlja poslove zapošljavanja maloletnih lica, kao i poslove zapošljavanja na radnim mestima sa povećanim rizikom (član 75. stav 3. Zakona);

3) ako za vreme štrajka posreduje u zapošljavanju nezaposlenih za rad na poslovima učesnika štrajka, osim na poslovima za koje nije obezbeđen minimum procesa rada (član 75. stav 4. Zakona);

4) obavlja poslove zapošljavanja bez dozvole Ministarstva (član 76. stav 1. Zakona);

5) obavlja poslove zapošljavanja za koje nije registrovana (član 76. stav 1. Zakona).

Pored novčane kazne za osnivača agencije za zapošljavanje, za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu (kada je pravno lice osnivač agencije), novčanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.

Na kraju ističemo, da u ovom trenutku još uvek nisu stvoreni normativno-pravni uslovi za osnivanje i rad agencija za zapošljavanje. Naime, prema odredbama člana 76. Zakona, prostorne i tehničke uslove za rad agencije i sadržinu dozvole za rad, propisuje ministar  nadležan za poslove rada i zapošljavanja, a prema članu 158. istog zakona, ministar će doneti bliže propise na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

U toku je priprema podzakonskih akata kojima treba da se urede pitanja koja se odnose na stvaranje uslova za izdavanje dozvola za rad agencija, tako da tek po njihovom donošenju, može  se očekivati osnivanje i rad prvih agencija za zapošljavanje, u skladu sa ovim zakonom.