Vaskoliki svet prava, i tradicionalni i aktuelni, obiluje najraznovrsnijim zanimljivostima, anegdotama, dosetkama, bizarnostima i bogatstvom iskrica ljudskog duha koji se ispoljava u sudskim procesima i drugim društvenim odnosima regulisanim pravom.

Ovde donosimo zanimljivosti koje smo odabrali iz prethodnih izdanja našeg časopisa
Pravni informator.

Pozivamo vas da ukoliko i vi imate neki prilog za ovu rubriku, pošaljete ga našoj redakciji i time obogatite ovu zbirku pravnih zanimljivosti.

 PRAVNE ANEGDOTE IZ PROŠLOSTI

 NAŠI VELIKANI U ANEGDOTAMA

 ENGLESKE PRAVNE ANEGDOTE

 IZRAELSKE PRAVNE ANEGDOTE

 DIPLOMATIJA

 FRANCUSKO POLITIČKO GOVORNIŠTVO

 AMERIČKI ADVOKATI U ANEGDOTAMA

PRAVNE ANEGDOTE IZ NAŠE PROŠLOSTI

Jedan od najvećih srpskih pravnika, Slobodan Jovanović kaže da je za pravnu anegdotu važnije da odražava duh vremena, karakter znamenitih ličnosti i osobine naroda nego da događaj u potpunosti verno opisuje.

Pravne anegdote započinjemo izborom kratkih priča iz naše pravne prošlosti koje je krajem XIX veka objavio istoričar Milan. Đ.Milićević.

Zakon je volja vilajetska

Godine 1805, o Velikoj Gospođi, u selu Borku, uređivao se na Skupštini Pravitelstvujušči Sovjet, i mnoge starešine behu upamtile, i ponavljale su iz Grujovićeve besede reči: Zakon je volja vilajetska. Prvi, dakle, Gospodar i sudija u Narodu jeste zakon!

Karađorđe, slušajući te reči, a znajući kako stoje stvari u zemlji i oko nje, rekne:

- Koekude, lasno je tom vašem Gospodaru - zakonu gospodariti u toploj sobi, za stolom; ali da vidimo sutra kad udare Turci, ko će njih dočekati i razbiti! Sapet konj ne trči košije!...

Posle je naredio da taj Sovet ide u manastir Voljavču u Rudniku, i onde da stanuje i radi.

 

Žali se gospodu bogu

Jedan stariji Crnogorac, za vrijeme crnogorske uprave, došao u državni savjet za neki spor.
Predsjednik državnog savjeta Marko Đukanović saopštio mu presudu.

- Vala mi pošteno presudiste!
- Tako je po zakonu.
- Mogu li se još kome žaliti protivu vas?

Marko Radulović, državni savjetnik reče:

- Možeš poć da se žališ gospodu Bogu.
- Nijesam zasad putnik za tako daleki put, gospodine Marko, no bi rad bio, da me ti zamijeniš, odgovori seljak.
 

Presuda Serdara Todora

Jednome seljaku u Crkvice, u Pivi, utopio se komšijski pas u njegov ubao (bunar). Seljak optuži svoga komšiju kod serdara Todora Dragova Mujičića i zatraži, da se voda iz ubla izlije i da je na račun njegovoga komšije pop osvješta (blagoslovi).
- Bi li tužio ovoga komšiju, da se u tvoju vodu utopila njegova lisica i bi li mu dao polovinu para od kože, koju bi prodao, - upita ga serdar.
- Ne ja, Boga mi.
- Pa on nije svoga psa poslao, da skače u tvoju vodu. Ajde, moj brate, pa izljevaj i sveštaj, kako znaš.
 

Knez Miloš i kočijaš ubilac

Kočijaš neki vozio trgovca Jevrejina. U putu, na nekom gluvom mestu, ubije ga, uzme mu novce, i sakrije pa, da bi odbio od sebe sumnju, izbaci svoj pištolj te kuršumom probije rukav od svoga gunja.
Kad sve to tako lepo udesi, dođe u grad i javi vlasti da su ga lupeži na putu napali, ubili trgovca, i odneli mu pare, i da je i on sam jedva živ utekao.

Sudije saslušaju njegovu priču, razgledaju njegov probijeni rukav, pa sve to jave Knezu Milošu.

Knez naredi da mu se pošlje gunj, i da se dovede kočijaš.

Razgledavši kako je probijen rukav na kočijaševu gunju, Knez pozna da kuršum nije mogao projuriti s jedne strane rukava na drugu, a da ne zahvati ruke, pa za to rekne kočijašu:

- Činiš 'voliko, ja znam da si ti ubio čivutina. I ako si, oca mu njegova! Čivuti su razapeli Hrista; oni i na nas sve mrze. Pravo si imao što si ga upljevao. Nego si ti uzeo sve njegove pare, a to nije pravo; znaš, ja sam ovoj zemlji gospodar; treba polu meni da daš!

Ubilac se oda: ispriča sve kako je bilo, i kaže gde su pare.

Knez pošlje ljude te novce odista nađu i donesu.

Sad kneževa presuda iziđe ovaka:

- Novce pošaljite ženi i deci poginuloga Jevrejina, a kočijaš, koji se pogodio da trgovca vozi i čuva u putu, pa ga ubio, da se obesi u jutru o krušci!

Sutra dan kad su deca išla u školu, videla su da o krušci vija obešen čovek.

To je bio kočijaš ubilac.

Ko vlada Grčkom

Atinski državnik Temistokle reče jednom prilikom da njegov maloletni sin vlada Grčkom. Na pitanja svojih začuđenih prijatelja kako je to moguće: Temistokle je dao ovakvo objašnjenje Sasvim jednostavno Atinjani vladaju Grčkom, ja zapovedam Atinjanima, meni zapoveda moja žena, a njoj naš sin.

Najbolji vladar

Turski sultan imenovao je Osman-pašu za vezira u Bosni. Putujući ka Travniku Osmanpaša svrati u neku musafirkanu “krčmu” na prenoćište. Tom prilikom upita staroga krčmara sledeće Kaži mi koliko si vladara zapamtio u svome životu.
Ne znam tačno odgovori krčmar, a može biti i za svaku moju godinu po jednog.
A koji je, imana ti bio ponajbolji?
Neka tebi bog sačuva zdravlje gospodine. Jednom su poslali iz Stambola pašu koji je umro i prije nego je stigao do nas. On je bio od svih najbolji odgovori krčmar.

Ako ne bude izvršavao naređenja

Za vreme kampanje u Italiji Napoleon je za svog zamenika odredio generala Ogerna. Ubrzo se pokazalo da Napoleonov pomoćnik nimalo ne poštuje njegova naređenja. Napoleon pozove svog generala na raport i saopšti mu sledeće Gospodine, Vi ste za glavu viši od mene, ali ako ne budete izvršavali moja naređenja ta razlika će uskoro nesati.

Dopuna prvog zakona o američkoj armiji

Nedugo posle proglašenja nezavisnosti u Američkom kongresu raspravljalo se o predlogu Zakona o armiji.
Po ponuđenom predlogu američka vojska trebalo je da broji pet hiljada vojnika. Kada se rasprava završila, a predlog trebalo da ide na odlučivanje, za reč se javio predsednik SAD, Džordž Vašington.
“Gospodo, ako usvojite predlog po kome naša vojska ne treba da ima više od pet hiljada ljudi, onda u zakon dodajte odredbu da vojska našeg neprijatelja ne sme napasti Ameriku sa više od deset hiljada vojnika”.

Ko bi dobio spor

Kada bi se parničili đavo i sveštenik ko bi dobio spor? Ovo pitanje uputio je književniku Džonatanu Sviftu jedan engleski advokat.
Bez sumnje đavo, taj bi imao sve advokate na svojoj strani odgovorio je Svift.

Razlozi za razvod

Poznati italijanski književnik Alberto Moravija ulazi kod advokata.
Sastavite mi tužbu za razvod braka.
Koji su vaši razlozi Oženjen sam.
 

*  *

NAŠI VELIKANI U ANEGDOTAMA

KARAĐORĐE, MILOŠ, NJEGOŠ

NESPORAZUM MEĐU TITULAMA

U doba Prvog srpskog ustanka dođe Karađorđe u neku seosku crkvu. Posle bogosluženja, priđe svešteniku da primi prosforu i da ga celiva u ruku.

Pop, mlad čovek, zbuni se, povuče ruku k sebi i promuca:

- Gde ti, vožd Srba, pa da ljubiš mene, golobrada, u ruku?
- Kojekude, magarče, - progovori Vožd - ne ljubim ja tebe, već zvanje koje nosiš!

 

NE VALJA MU KOMISIJA

Još pre donošenja prvog srpskog Ustava (1837) u Srbiji je otpočeo rad na izradi najvažnijih zakona. U tu svrhu je knjaz Miloš naredio “visokoučenom gospodinu” Georgiju Zahariadesu iz Zemuna da prevede s nemačkog jedan deo francuskog Građanskog zakonika.
Pošto je ovaj posao prevazilazio mogućnosti ovoga čoveka, po savetu Vuka Karadžića bi obrazovana naročita komisija u kojoj, doduše, nije bilo učenih pravnika. Tako je ova “ zakonopravitelna” komisija reč “servituti” (službenosti) prevela sa “robstvo”, dok je reč “hipoteka” prevela sa “apoteka”.
Nezadovoljan radom ove komisije, knjaz Miloš u jednom pismu veli: “S početka je i kojekako, ali posle je sve gore i gore, tako ja ne znam ili su ljudi koji su te zakone pisali bili pijani ili sasvim ludi.” Krajem 1837. godine knjaz Miloš raspusti pomenutu komisiju, a u Srbiju najzad pozove Jovana Hadžića, učenog pravnika i člana novosadskog senata.

 

KO IH JE VUKAO ZA JEZIK

Jednom dođe Knjaz Miloš tamo gde borave osuđenici. Izveo ih napolje, poređao i pitao svakoga za šta je osuđen.

Neki nisu hteli da priznaju krivicu, već su govorili:

- Boga mi gospodaru, baš za ništa. Eto, na pravdi Boga. Ako si ti što skrivio i znaš o tome štogod, to i mi.

Drugi su pak priznali sve radi čega su osuđeni, te na taj način zaslužili i došli u tamnicu. Tada Knjaz Miloš pusti sve one robijaše koji su priznali, rekavši:

- Pustite ove (pokazujući prstom na one koji su priznali), da ne kvare ove poštene (pokazujući prstom na one koji nisu priznali krivicu).

 

TAMO GDE SE ZLU UČI SAMO IZ KNJIGA

Ostala je zabeležena anegdota o susretu knjaza Miloša i Jovana Hadžića povodom izrade krivičnog zakona.

- Presvetli knjaže - započe tvorac savremenih srpskih zakona - trebalo bi da među pervima u Serbiji donesemo Kaznitelni zakon radi ukrepljenja vašeg pravitelstva i za narodnu polzu.
- A šta bi, počem, taj zakon soderžavao? - upita Miloš.
- U njemu bi bila popisana sva nedela i zločinstva koja bi kakav zlodej ili više njih učiniti mogli, a tu bi i kazne bile predviđene, pa bi se po tom zakonu sudilo.
- Možda to za sad ne bi bilo dobro za Srbe, jer je naš narod pošten i retko zlo čini. Ako bi takvu Knjigu imali, svaki bi iz nje mogao videti šta je zlo i nepravda, pa bi se kogod i nevaljalstvu otud naučiti mogao - zaključi predostrožno knjaz.

 

TO JE TO!

Prilikom jedne od svojih poseta Beču, knjaz Miloš bio je i gost austrijskog dvora. Uz večeru, organizovano je muzičko veče u njegovu čast, sa klasičnim repertoarom. Muzički potpuno neobrazovan, knjaz Miloš je sve vreme mudro ćutao i pažljivo slušao. Videći veliku zadubljenost Miloševu, austrijski car mu predloži da orkestar ponovo odsvira komad koji mu se najviše dopao. Kako Miloš nije znao naziv ni jednog od dela, svirali su mu redom sve kompozicije koje su te večeri bile na programu, ali uzalud - nikako da naiđe ona prava.

Umorni, muzičari jedva dočekaše pauzu da bi se naštimovali...

- To je to! - uzviknu najzad knjaz Miloš, sav ozaren, na svoje olakšanje a na zaprepašćenje svih prisutnih.

 

JEDNO “REŠENJE” NA MOLBENICU

Kad se Knjaz Miloš godine 1859. vratio u Srbiju, nebrojene molbe i žalbe poleteše k njemu sa svih strana. Kome šta nije dato, ili kome je šta uzeto, svaki bi trčao Knjazu i tražio zadovoljenje. Nekad bi Knjaz po cele dane provodio diktirajući “rešenja” na takve molbe ili žalbe. A ona su bila vrlo kratka i jasna.

Evo jednog takvoga rešenja. Neki g. N...S...ć. predsednik suda u Ć... moli da bude postavljen za člana Apelacije u Beogradu, gde mu je i kuća. Na tu molbu, Knjaz dade ovakvo rešenje:

“Sedi di si; ni za di si nisi!”

 

SVAKO JE CAR ZA SEBE

Sastanu se 1842. godine vladika Rade i Ali paša Stočević, hercegovački vezir, u Dubrovniku, i ugovore da granice crnogorske ostanu iste.

No, za Grahovo, oko kojeg su se sporili, rekne Ali-paša:

- Da počekamo i vidimo šta će carevi reći (turski i ruski).

Vladika se na to naljuti i srdito mu reče:

- Ako ti imaš cara i moraš ga pitati, a ti ga pitaj, - a ja sam sam car u mojoj zemlji i ne pitam nikoga što ću činiti u korist moga naroda.

 

BOG IZMEĐU DVA GOROSTASA

Prilikom boravka Petra II Petrovića Njegoša u Rusiji, vladika crnogorski se sastao sa ruskim carem Nikolajem I.

Ruski car bio je iznenađen videvši vladiku u živopisnoj crnogorskoj nošnji i izvanredno visokog stasa.

- Pa Vi ste viši od ruskog cara! - reče Nikolaj.
- Ne bih rekao, vaše veličanstvo.

Na to Nikolaj zamoli Njegoša da stanu jedan pored drugoga, i tako se uveri u tačnost onoga što je rekao.

- Vidite da ste viši - reče Nikolaj.
- A ne, nikako. Samo Bog je viši od ruskog cara! - odgovori samouvereno Njegoš.

 

KNJAZ MILOŠ I NADRILEKARSTVO

U Srbiji se u Miloševo vreme pročuo jedan nadrilekar koji je sam na svoju ruku spravljao neke “lekarije” protiv bolova i potom ih prodavao seljacima.

Pošto je bilo i pritužbi na njegova “sočinjenija” ti su glasovi stigli do Miloša i on naredi da mu privedu nadrilekara da ga ispita.

Nakon što se Miloš uverio da nadrilekar pravi neke smeše trava potpuno proizvoljno, on izreče presudu:

“Udarite mu 25 batina, a onda mu stavite na leđa te njegove trave da mu olakšaju bolove.”

*  *

ENGLESKE PRAVNE ANEGDOTE

Otkriće Amerike

Otputovao je, a da nije znao kuda će. Vratio se, a da nije znao gde je bio.

Ali mi još i dan-danas moramo da plaćamo zbog tog njegovog putovanja.

(Čerčil o Kristoforu Kolumbu)

Zajedničkim snagama

Engleski dželat razgovara sa jednim protivnikom kralja osuđenim na smrt.

"Moram ti priznati", kaže on, "da još nisam obesio nikoga. Uzeli su me samo zbog nedostatka stručnog osoblja."

"I ja ovako nešto radim prvi put", teši ga krivac. "Ali udruženim snagama mi ćemo već nekako uspeti."

Za staru garnituru

Kandidat za Donji dom tokom predizborne kampanje putuje po zemlji i tako dospe i na imanje jednog farmera. Mladi kandidat držeći svoj govor sve više pada u vatru; obećava da će sve temeljno očistiti, čak će srušiti i vladu.

"Ja sam protiv toga", kaže farmer.
"Zašto? Zar ste vi zadovoljni vladom?"
"To nisam, ali znam iz iskustva da svinje koje sam tek kupio jedu dvostruko više od onih koje već imaju nešto sala na sebi. Zbog toga sam ja za staru garnituru."

Državna tajna

Da bi onemogućila svaku špijunažu, britanska vlada donosi stroge propise o čuvanju tajne. Na jednom sefu u ministarstvu rata stoji svetlećim slovima:

NOT TO BE SEEN BY ANYBODY! (Ne sme da vidi niko!)

A na tajnim dokumentima u poslednje vreme stavlja se pečat DBR:

DESTROY BEFORE READING! (Uništiti pre čitanja!)

Bez posla

Dva džentlmena se sretnu u svom londonskom klubu. Rat je.

"Čuo sam da radite u ministarstvu rata", kaže jedan.
"Da li imate mnogo posla?"
"Sad više nemam, sad više nemam."

Po savesti

Englez je optužen i stoji pred sudom zbog primanja mita pred izbore.

"Da li vi priznajete", pita sudija, "da ste od konzervativ-nog kandidata dobili dve funte?"
"Priznajem, vaša milosti."
"Ali uzeli ste dve funte i od liberalnog kandidata!"
"Tako je, vaša milosti."
"I na kraju vam je čak i laburistički kandidat dao dve funte!"
"Da, vaša milosti!"
"Dobro, ali sad mi recite za koga ste onda glasali?"
"Vaša milosti, to je ipak stvar samo moje savesti!"

Doživljaj iz rata

Džeri Belouz sedeći za svojim stalnim stolom u krčmi priča o doživljajima u korejskom ratu:

"Jedva da sam i video Korejce u Koreji", kaže on.
"Samo bi nedeljom dolazila nekolicina da nas posmatra za vreme borbe."

Moli za obaveštenje

Avgusta 1914. godine, neposredno posle izbijanja Prvog svetskog rata, komandant jednog britanskog garnizona u unutrašnjosti Afrike dobija telegrafsko naređenje da odmah internira sve neprijateljske strance.

Nekoliko sati kasnije u London stiže telegram sa odgovorom:

"Uhapšeno sedam Holanđana, četiri Francuza, tri Italijana, dva Amerikanca i jedan Nemac. Stop. Molim telegrafsko obaveštenje s kim smo počeli rat."

Torijevac ili vigovac

"Kakva je razlika između torijevaca i vigovaca?" pita unuče dedu.
"Torijevac je", kaže deda, "čovek koji voli kralja i kraljicu, Gornji dom i sveštenstvo, jednom rečju, čovek koji bi voleo da sve ostane kako jeste."
"A kakvi su vigovci?"
"Vigovac je čovek koji bi sve hteo da sruši, kralja, kraljicu, Gornji dom i sveštenstvo. Jednom rečju, razbojnik i propalica."
"A šta si ti, deko?", upita unuče. "Torijevac ili vigovac?"

Veština diplomatije

Profesor međunarodnog prava započinje svoje predavanje o diplomatiji sledećim rečima:

- Poštovane kolege, veština dipolomatije sastoji se u tome da se torta podeli tako da svako misli da je dobio najveći komad.
 

- Sposoban poreznik mora sa guske da očerupa što više perja sa što manje graktanja.

*  *

 

IZRAELSKE PRAVNE ANEGDOTE

Smelost je naročita vrsta mudrosti: mudrost da se čovek boji onog čega treba da se boji, a da se ne boji onog od čega nije neophodno bojati se.

(David Ben Gurion)

Tri raskrsnice

Tri raskrsnice označavaju istoriju Izraela. Sve bi se dogodilo drugačije, samo da:

1. Isak nije prognao Ezava, jer onda ne bi bilo nikakvih Arapa.
2. Mojsije nije Jevreje proveo kroz Crveno more, nego, na primer, Egipćane.
3. Englezi nisu bili tako kruti. Kad su već poklonili Jevrejima jednu zemlju, koja nije bila njihova, zašto im nisu dali Švajcarsku?
 

Ako mi pobedimo

Izraelska vlada diskutuje o veoma ozbiljnim ekonomskim teškoćama. Niko ne nalazi rešenje. Zbog toga odlučuju da kao u biblijska vremena sazovu savet staraca. Najstariji Jevreji u Izraelu većaju tri dana, posle toga njihov izvestilac dolazi na sastanak vlade.

"Da li ste našli rešenje, uvaženi starci?", pita predsednik vlade.
"Jesmo, gospodine predsedniče."
"Čujmo vaš savet!"
"Pa, stvar je prilično jednostavna", kaže pogrbljeni starac sa dugačkom sedom bradom. "Predlažem da objavimo rat Americi. Amerikanci će, naravno, vrlo brzo da nas pobede i okupiraju. Posle će finansirati obnovu zemlje i biće nam lepo, kao žiteljima Zapadne Nemačke."

Ministri se zgledaju i klimaju odobravajući, samo ministar vojske negoduje i javlja se za reč vičući:
"Ne može!"
"A zašto, uvaženi kolega?", pita ga predsednik vlade.
"Šta će biti ako mi pobedimo i okupiramo Ameriku?"
 

Nemaju ni brodove

Kon i Blau su regrutovani i upućeni u ratnu mornaricu. Pre toga moraju da se pojave pred komisijom. Jedan oficir pita Kona:

"Da li umete da plivate?"
Umesto odgovora, Kon se obraća Blauu:
"Šta sam ti rekao! Čak ni brodove nemaju!"
 

Milion predsednika

Predsednik nove države Izrael, dr Haim Vajcman, početkom pedesetih godina posećuje Sjedinjene Američke Države. U Vašingtonu ga prima predsednik Hari Truman.

U poverljivom razgovoru Truman se žali kako je teško breme biti predsednik stotinu i osamdeset miliona građana. Vajcman odvraća:

"Nije to ništa. Vidite vi mene! Ja sam predsednik miliona raznih predsednika!"
 

Zašto je emigrirao

Bivši predsednik države Izrael, Ichak Ben Cvi, iselio se iz Rusije u Palestinu još pre Prvog svetskog rata. Upitan zašto je tako rano emigrirao, objasnio je svoju odluku na sledeći način:

"U to vreme u Rusiji su živela dva čoveka kojima nikako nije bilo mesta u istoj zemlji. Prvi je bio car Nikolaj II, strašan antisemita, a drugi sam bio ja. I sad recite i sami, kuda je mogao da se iseli car Nikolaj?"
 

S desna na levo

Francuski političar Mandes-Frans posećuje Izrael, kao predsednik vlade svoje zemlje.

"Hteo bih na samom početku da objasnim nešto da ne bi bilo nikakvih nesporazuma!", objašnjava u razgovoru sa svojim domaćinom Ben Gurionom. "Ja sam na prvom mestu Francuz, zatim sam socijalista, a tek na kraju i Jevrejin."
"Ne mari", odgovara Ben Gurion. "Kod nas se inače čita s desna u levo."
 

U radnom odelu

Ben Gurion treba da drži govor na jednom sindikalnom skupu. Međutim, neposredno pre toga bio je na jednom diplomatskom prijemu, tako da nije stigao da presvuče frak. Zbog toga se okupljenim radnicima prvo obraća sledećim rečima:

"Dragi prijatelji, ja vas molim da mi oprostite što sam kod vas došao u svom radnom odelu."

*  *

 

DIPLOMATIJA

Došao sam zbog Vas

Diplomatija nije neizbežno nespojiva sa umećem praktikovanja gafofa.
Neki ambasodor sa zakašnjenjem stiže na jedan koktel. Domaćica polete ka njemu, obraćajući mu se:
“Ah! gospodine Ambasadore, kakva šteta! Stigli ste upravo u času kada su sve lepe žene otišle”.
“Ali, gospođo” – odgovori diplomata galantno joj ljubeći ruku – “ja i nisam došao zbog lepih žena. Došao sam zbog vas”.
 

Ne, da, možda

Ako jedna svetska žena kaže “ne”, to bi značilo “možda”.
Ako ona kaže “možda”, to bi značilo “da”.
A ako ona kaže “da”, onda to svakako nije svetska žena.

Ako pak jedan diplomata kaže “da”, to bi značilo “možda”.
Ako on kaže “možda”, to bi značilo “ne”.
A ako on kaže “ne”, onda to nije diplomata.
 

Šta je diplomatija

Diplomatija, to je umeće govora, umeće da se kaže “slatka kuco” dok očima tražite dobru kamenčinu.
 

Omiljena boja

“Koja je vaša omiljena boja, kad je reč o tkaninama? – pita jedan novinar, verujući da će zbuniti nekog savršenog diplomatu.
Ovaj ne dvoumeći se ni časak, odgovori: “Škotska”
 

Dve polulopte

Nekog diplomatu pozove na večeru srećni muž jedne bivše kraljice lepote.
Pošto je predstavljanje učinjeno, pune se čaše za zdravicu.
“Ja nazdravljam za lepši pol obe polulopte” – reče galantno muž.
“A ja” – nadoveže se diplomata, čije oči ne mogu da se odvoje od raskošnih grudi domaćice – “ja ću nazdraviti za dve polulopte lepšeg pola”.
 

Neophodnost diplomata

Američki humorista Will Rogers bi uveravao:
“Diplomate su isto tako neophodne za početak nekog rata kao što su vojnici potrebni da bi ga dokrajčili”.
 

Čovek i konj

Prisećajući se francuskobritanskog približavanja u odnosima, princ Metternich, ministar za spoljne poslove Austrije, govorio je 1834. godine u Sv. Oleru, ambasadoru Francuske u Beču:
“Obratite pažnju, ništa nije korisnije od saveza čoveka i konja; ali treba biti čovek a ne životinja”.
 

Geografski pojmovi

Postoji pozitivna strana u međunarodnim krizama koja periodično zauzimaju mesto po časopisima: to vas obavezuje da neprestano vršite revizuju (proveru) geografskih pojmova.
 

Aktivnost ministra

Neki diplomata tvrdi da se aktivnost ministra za spoljne poslove USA može porediti sa ljubavnim procesom kod slonova.
Tri zajedničke tačke posebno treba razmotriti:
1. Začeće se uvek obavlja na veoma visokom nivou;
2. Tu radnju prate glasni zvuci surla (truba);
3. Rezultate, ako ih ima, pokazuju se tek krajem osamnaest meseci ili dve godine.
 

Aliansa savez

U svom “Rečniku o Đavolu”, Amrose Bierce, ovako definiše reči:
“Aliansasavez” u međunarodnoj politici, unija dva lopova, gde je svaki duboko uvukao ruku u džep drugoga, a koji ne mogu da se razdvoje a da ne ogole onog trećeg.
“Diplomatija to je patriotsko umeće lagati za svoju zemlju”.
 

Šta valja činiti

Postoje dve vrste slučajeva gde ljudi tačno znaju šta bi trebalo učiniti:
- Komšije, u vezi onoga što se tiče obrazovanja vaše dece.
- Političari, koji nisu na vlasti, u vezi onoga što se tiče međunarodne situacije.
 

Međunarodni sporazumi

Iskreno verujem, tvrdio je polemičar Leon Dode, da jedini mogući međunarodni sporazumi su gastronomski sporazumi.
 

Umetnost varanja

Jedan od tvoraca italijanskog jedinstva, Camillo Benso di Cavour, tvrdio je:
“Otkrio sam umetnost varanja diplomata. Ja njima kažem istinu a oni mi nikada ne veruju”.
 

Diplomatski imunitet

Neki specijalista za venerične bolesti pregleda jednog stranog diplomatu.
“Vi ste mi izgleda rekli, da pripadate ambasadi vaše zemlje u Parizu”.
“Tako je”.
“E pa, plašim se da niste zaštićeni sve vreme vašeg boravka, diplomatskim imunitetom”.

FRANCUSKO POLITIČKO GOVORNIŠTVO

Govornička kompenzacija

Ono što nedostaje govornicima u dubini, govorio bi Monteskje, oni vam to pruže na dugačko.
 

Definicija govornika

Mauricie Donnay je ovako definisao jednog govornika:
- Gospodin koji izgovara praznikave stvari sa najvećom žestinom.
 

Začudi se

General de Gol je primetio:
- Kako jedan političar nikada ne veruje ono što kaže, on se sasvim začudi kad mu se poverovalo na reč.
 

Ne žderite se

Očaran govorima koje je upravo izgovorio, neki kandidat ode na spavanje veoma čio. Sutradan, u zoru, on pojuri na kiosk gde kupi primerak svih dnevnih novina.
I otvara prvo jedne, pa druge, pa treće. Nije mogao da udahne od gušenja zbog odvratnosti koja ga je zahvatila. Vrati se kući svom brzinom, i ščepa telefon.
- Halo, A.F.T.? Ja sam gospodina Albert Dubois, kandidat iz 27 okruga. Zbog greške u prepisivanju, vi ste moj govor od juče pripisali mom rivalu. Ja sam besan i ...
- Ne žderite se, odgovori agencijski novina. Vi nikada ne možete da budete u buli kao vaš protivnik kada je on jutros nas zvao...
 

Dva predloga

Dvojici poslanika je palo na pamet da se ograde zidom od talasa rečitosti njegovih kolega.
Prvi predloži da prilagode metodu onog plemena sa Juga Afrike: govornici moraju da stoje na jednoj nozi dok govore. Čim spuste nogu na zemlju, prinuđeni su da ućute.
Drugi poslanik predlaže jednu radikalniju reformu: stavili bi govornicima blok leda koji bi morali da drže sa obe ruke. Oni bi imali pravo da govore sve dok led ne bi skliznuo iz ruku.
 

Kvaliteti političkog govora

Najbolji politički govor mora da ima dobar debi i dobar kraj - što je moguće da su bliži jedan drugom.
 

Rečitost i kako je steći

Rečitost, to je onaj kvalitet za koji ste vi ubeđeni da ga imate... pošto ste upravo popili, u nastavku, četiri whiskija.
 

Logično očekivanje

Neki od njegovih saradnika pita jednog političara, koji uvek uči svoje govore napamet:
- Zar ne bi bilo lakše za vas, da čitate vaš tekst kao što to čini većina vaših kolega?
- Slušajte, odgovara političar, budimo logični. Kako bih ja mogao očekivati da će ljudi koji me slušaju zapamtiti ono što im kažem, ako ja sam nisam kada da lično zapamtim?
 

Koliko vremena

Neki novinar ispituje jednog političar koji se veoma ističe:
- Kad biste morali da održati jedan petominutni govor, koliko bi vam bilo potrebno vremena da biste ga završili?
- Dve nedelje.
- A polusatni govor?
- Osam dana.
- A ako bi bilo potrebno da govorite dva sata?
- Spreman sam.
 

Rešenje problema

Kada slušate političare kako pokušavaju da reše probleme zemlje govorancijama, ne može čovek da se otme tome a da ne pomisli na vozače koji veruju da će ukloniti zagušenja u saobraćaju, pritisnuvši svoje sirene.
 

Rezime

- Dakle, šta ima zanimljivo? - upita glavni urednik.
- Baš ništa.
- Sjajno. Rezimirajte mi to u tri stupca.

AMERIČKI ADVOKATI U ANEGDOTAMA

Tri odgovora

Koliko je 2+2. Ovo pitanje postavljeno je domaćici, knjigovođi i advokatu. Evo kako su glasili odgovori.
Domaćica - Pitanje nije teško, odgovor je 4.
Knjigovođa - Ja mislim da može biti i 2 i 3 , ipak bih da još jednom proverim sve stavke u mojim papirima.
Advokat, pre nego što je dao odgovor navlači zavese i gasi veliko svetlo, zatim saopštava tiho i značajno - Kažite mi koliko biste želeli da to bude.

Ne svira klavir

Učiteljica osnovne škole u Njujorku postavlja pitanje prvacima - “Deco, da vidimo čime se bave vaši roditelji da bi zaradili pare, koje su nam svima potrebne za život. Kaži Bili šta je tvoja mama?.
“Moja mama je doktor”. - “Lepo, Bili, a šta je po zanimanju tvoja mama Linda?”
“Moja mama je učiteljica” - “Dobro Linda, a sad da pitamo Džona šta radi njegov tata?”. - “Moj otac” - “saopštava Džon ponosno - “svira klavir u javnoj kući”.
“U redu” - nastavlja učiteljica pomalo zbunjeno - “a sada ćemo promeniti temu i pričati o drugim stvarima”.
Sutradan učiteljica je pozvonila na vrata kuće Džonovog oca i zatražila objašnjenje povodom tatine profesije. “Gospođo, ne znam ja da sviram klavir, ja sam zapravo advokat, ali kako to da objasnim detetu od sedam godina” - glasio je očev odgovor.

“Prevodilac”

Radnja se odvija u saveznoj državi Teksas, krajem devetnaestog veka.
Hose Luis, ozloglašeni desperado iz Meksika, svakodnevno prelazi reku Rio Grande i pljačka banke u Teksasu. Vlasti raspisuju poternicu za banditom sa 10 000. dolara nagrade. Lokalni šerif, Gari Smit daje se u poteru. Posle nekoliko nedelja bezuspešnog traganja, šerif saznaje da se bandit nalazi u jednoj krčmi blizu meksičke granice. Maskiran u seljaka šerif nezapaženo ulazi u krčmu. U pogodnom momentu sledi akcija. Čelo bandita orošeno je znojem, a kako i ne bi, kada mu je na potiljak prislonjen vrh cevi šerifovog kolta.
“Uhapšen si” saopštava šerif banditu,
“kaži gde si sakrio plen od pljački ili povlačim oroz”.
Ali bandit ne govori engleski, a šerif ne zna ni reč španski. Na sreću u salonu se zatekao lokalni advokat, koji govori engleski i španski pa je u prilici da prevede tok dramatičnog dijaloga. Podrhtavajućim glasom bandit se odaje
“Novac sam zakopao pored hrasta iza ove krčme”.
“Šta je rekao?” upita šerif advokata “Propao ti je posao gringo, nemaš ti petlju da povučeš oroz” glasio je prevod advokata.

Mora da je advokat

Dvojica neustrašivih momaka Ted i Hari prešli su Atlantski okean u balonu na topli vazduh. Posle 67 časova napornog putovanja Hari se obraća svome saputniku:
“Tedi, bilo bi dobro da se spustimo blizu zemlje i vidimo gde se nalazimo”.
Ted ispušta topli vazduh iz balona i letilica se spušta ispod oblaka.
“Ne mogu da prepoznam teren” kaže Hari
“spusti još malo da pitam nekoga dole”.
Ugledavši jednog prolaznika Hari viče iz balona:
“Gospodine gde se mi nalazimo”?
“Nalazite se u balonu na sto metera visine” začu se glas sa zemlje. Potom se Ted obraća Hariju:
“Ovaj čovek mora da je advokat, dao nam je potpuno tačan i totalno nekoristan odgovor”.

Božiji problem

Gospod bog odluči da jednom za svagda raskrsti s đavolom i da ga pošalje na sud. Kad je to čuo đavo se nasmeja i reče.
“Baš me zanima gde će naći advokata”?

Ko je uzeo pare

Veštica, pošteni advokat i stari pijanac šetaju zajedno ulicom. Odjednom oni ugledaše novčanicu od 100 dolara na pločniku. Šta mislite ko je uzeo pare? Naravno stari pijanac, jer su veštica i pošteni advokat mitološka bića.

Imaju k’o pleve

Rus, Kubanac, Amerikanac i advokat putuju vozom. Rus uzima iz svoje torbe bocu najbolje votke, puni čašu do vrha ispija “na eks” i potom se obraća prisutnima.
“Mi u Rusiji pravimo najbolju votku na svetu, a imamo je toliko da je možemo i bacati”.
Samo što je to rekao, otvara prozor kupea i bocu sa ostatkom “Stoljičnaje” baca kroz prozor. U kupeu su svi impresionirani ovim postupkom.
Tišinu prekida Kubanac - “Mi ma Kubi imamo najbolje cigare na svetu. Ovu “Cohibu” neću popušiti, pitate se zašto. Imamo mi na Kubi toga na tone i zato mogu da uradim isto što i Rus” - reče Kubanac i baci cigaru kroz prozor.
Amerikanac otvori prozor i izbaci advokata iz voza uz komentar -
“Mi ovoga imamo k’o pleve”.

Pravedna odšteta

Advokat šeta svog psa u gradskom parku. U jednom trenutku njegov pit bul se otrže sa povodnika i uprkos gazdinim dozivanjima, zamače u sporednu ulicu. Dok je advokat za psom bezuspešno tragao njegov ljubimac se dobro omrsio. Upao je u obližnju kasapnicu zgrabio oveći komad mesa i počastio se njime u parku, a potom se mirno vratio gazdi - pas lakše nađe gospodara nego obratno.
Vlasnik poharane kasapnice susreće na ulici advokata sa svojim psom.
“Kažite mi komšija” - započinje kasapin izdaleka - “ako bi nečiji pas upao u moju kasapnicu i odneo mesa za 10. dolara, šta bi ja trebalo da radim?.”
“Da nađete vlasnika psa i zatražite mu 20. dolara za naknadu štete. Doduše možete ići i na sud gde biste dobili veću odštetu, ali to traje duže, a morate računati i na skupu stručnu pomoć” - zaključuje advokat.
“E pa komšija, prihvatam Vaš savet ne bih da idem na sud. Vi ste mi dužni 20 dolara jer, imam i svedoke koji su bili u kasapnici kad mi je vaš pas zdipio but od 10. dolara.”
“Nema problema” - na to će advokat - “ali nemam pri sebi gotovine (advokati ne nose keš, samo kreditne kartice) pa ću sutra na Vašu adresu sve da Vam pošaljem.”
Sutradan je na adresu kasapina stigla ovakva poruka. “Poštovani gospodine, šaljem Vam broj svog računa na koji treba da mi uplatite iznos od 30. dolara. Ovo stoga jer advokatski savet, koji ste juče dobili vredi 50. dolara, a iznos Vaše odštete je 20 dolara.